Treći singl s albuma “Nojeva varka”. Priča se nastavlja u sledećim spotovima.
Tekst: Marko Šelić Marčelo
Muzika: Rade Sklopić Raid
Aranžmani: Rade Sklopić Raid i Marko Šelić Marčelo
Snimanje, miks i master: Janko Maraš, studio DIGIMEDIA
Izdavač: Lampshade Media
Video: Nemanja Maraš
Asistent: Aleksandar Milošević
FX: Milan Subotić Igla
HVALA:
Srpskom narodom pozorištu u Novom Sadu na ustupanju pozornice, te srčanom ljudstvu koje je bilo tu za nas na snimanju, starajući se za svetlo, šminku, rekvizite: Đorđe Bedov, Bojan Vorkapić, Mladen Bukarica, Aleksandra Bajat, Nenad Radulović i Stevan Hemun. Genijalnom Miroslavu Lakobriji, koji nam je napravio zmiju na ovalu. Nataši Topolac za deo kastinga. I našim fenomenalnim prijateljima koji su oživeli likove iz pesme:
Narator: Milovan Filipović Era
Odeljenje: Nenad Pećinar, Ana Mihajlovski, Marija Tešić Fidelak, Daryl Fidelak, Ivana Jovanović, Mihajlo Macić, Dušan Mladenović, Mirko Miletić, Marko Radanović.
Dečak: Filip Topolac
DVADESET
(„De si, Mare, kućo, pa nema te nigde! Sedi da popijemo. Ima neka nova pesma? Ne, a? A protesti, to puklo još onomad? Ma okej sam, da, žena, dete, šljaka… nego, jesi čuo ovo za mog drugara Saleta? Ode moj Sale… a baš nas zvali na 20 godina mature.”)
1. strofa:
Moji su drugovi biseri s ponešto srca
kad se pije otkaz, ljubi patos i psihički puca.
Ko ima neke pare, taj vuče lajne i bunca, buraz…
Sve mi je to mučno sranje i užas da slušam.
Do zida zadnja klupa – mali Bursać, zvani Puškar:
bez puškice ne bi popunio ni đački leksikon.
Al’ ušao u stranku, i javno mutav i glupav
maše tuđim doktoratom; svi znaju, i ništa nikom.
Druga klupa, do prozora, najbolja cica: Marija.
Šminkala se već sa petnaest, žurila da bude starija.
Sa četr’es’, hoće lice klinke. S botoksom pod kožom,
snima vlog o tome kako biti zadovoljan sobom.
Đura „Kosijaner” na džitri umeo sve da skine.
Uvek žmureo dok solira, sanjao svetla i bine.
Kažu, i sad se zanese, digne kažiprst i mali,
pa otvori oči i seti se da tezgari na svadbi.
Debelu Gocu Gagić Marija prozvala Grobom.
Viđali je da u parku sama šapuće po noći.
U pismu kaže: pričala je s mrakom, ne sa sobom.
I da joj je prošle godine mrak najzad rekao: „Dođi.”
Refren 1:
Neću na 20 godina mature.
Nule u odlikaše, odlikaši u nule.
Ispod odela, životi na njima trule.
I nikom nije drago što je tu. A glume.
Neću na 20 godina mature.
Sve sami skladni brakovi i uspeh.
Ispod osmeha – podsmeh. Iza lepih reči,
svako gleda ko je prošao još gore, pa se teši.
2. strofa:
Moji su drugovi biseri rasuti pred svinje.
Cile treba da je cenjen, a nije.
I zato ti je zapalio da ne bi pregoreo ovde.
Obe diplome u kofer i pokret. Ode.
Marina je samohrana majka. Mali Ognjen
ne ispušta džojped. Grdila ga: „Bolje uči škole.”
On sad strimuje svoje igranje, na tjubu pare mlati
i ruga se njenoj profesorskoj plati.
Vlaki uvek bio nacionalista, al’ dobar kô leba.
I stvarno verovao da će radikali da nas spasu.
Sad ga vodaju od mitinga do mitinga kad treba
i prete mu otpuštanjem ako neće u masu.
Pa se jedno veče zapio sa Rakom, iz klupe ortakom,
i pukô za šankom, počeo da priča sve.
Kad je viknuo da bi predsednika odrao kao mačku,
Raka vadi DB značku i razvuče kez.
Rada radi u nevladinoj. Bavi se ljudskim pravima.
Ono sve sa očuhom nikad nije prijavila.
Al’ hrabri žene da prijave ako ih muž lema.
Ona svoga voli. Ona trpi, kô njena keva.
Refren 2:
Neću na 20 godina mature.
Nule u odlikaše, odlikaši u nule.
Ispod odela, životi na njima trule.
I nikom nije drago što je tu. A glume.
Neću na 20 godina mature,
da gledam armagedon ispod armature.
Svi se vesele, a svako tajno želi skroz
da ga pregazi Bajagin voz.
3. strofa:
Moji su drugovi…
obijene školjke.
I ja sam. I često maštam da naprosto odem.
Znam da Nina ima lika. Noću – odvojene sobe.
Al’, kao, imamo dete. Kao, porodica. I to sve.
I znam da nikom nije tema kad se ubije Goca.
Jer ovaj svet je govno. I ljudi su govna.
Al’ ovo oko Saše… stvarno nije kul.
Brate, Sale sedeo sa mnom, bio mi najbolji drug.
Umetnik. Poznat. Voljen. Dobar.
I odjednom – bam. Pala mu klapna. Vozdra.
Svi preneli. Svi žale. Vidim, neki šire nonsens
da je to poruka svetu. Performans. Koncept.
Refren 3:
Jebem vam mater, bre. Depra nije stav.
Depra je bolest. Sale nije bio zdrav.
„Uvek delovao veselo.” Pa da, glupi konju.
Depresivci se osmehuju do dana kad se roknu.
A ne znam više nikoga ko ne pije,
ko zaspi bez tableta il’ da se drogom ne prebije.
I svi se smeše kô tužne karikature.
Jebalo vas 20 godina mature.
(„E, tako ti je to, moj Mare. Jebiga. Ti ne vučeš, ne? Dobro, ništa, ćemo onda još jedno piće? Ajmo još po jedno. Ajde, pa valjda ova godina bude malo lepša nego prošla… srećna ti 2020.”)
Comments
Comments are disabled for this post.